Onaj koji nešto neće, ali i onaj koji evoluira u onog što oće.
Prvo kad ga nutkaš, kad ga poslužuješ, on neće u fazonu:
"Pa ja to ne mogu, ja sam na dijeti...ne bi ja to na prvom sastanku", a kasnije sve uzme i slisti.
(reč je nastala od "ne hteti" pa "nehtejaš" pa "netejaš")
- jug Srbije -
- Thank you, thank you, you all to kind...but i could not eat that too...
i cant...hehe
(ubrzo, strendžer pojede još dve karađorđeve i jednu mućkalicu)
(domaćin koji od strendžera oće da izmuze pare, SDI ili nešto drugo bespovratno, a ne da ga dvori po restoranima, prozbori kroz zube za sebe): Netejaš, netejaš, al sve izede.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.