
Први лик напише добру дефиницију и постави је.
Други лик прочита дефиницију, научи нешто ново из ње, поправи му се расположење (насмеје се), а онда се сети да је неиживљени завидљивац који тако нешто није способан да напише, и наравно удари - на дефиницију.
Први лик треба да буде захвалан Богу што га други лик није оптужио да му је дефиниција плагијат (јер од Бога је сваки добри дар), а он (први) се још жалости што је добио -, е то се зове незахвалност.
Треба се молити Богу за оне који на добру дефиницију ставе - (да и они добију добро), није њима лако.
Треба се молити и за оне који су незахвални, да се не жалосте и не гневе више, него да се радују и буду захвални Богу што им је добро дао (иако то неки нису добро прихватили).
Не будите незахвални и завидљиви, јер незахвалност и завидљивост неће вам донети радост.
Пример како треба:
Лик који је поставио добру дефиницију је приметио брдо минуса. Размисли мало и направи шалу: ,,Па добро, минус (-) је пола плуса (+), ово је пола брда плусева."
Неспособни завидљивац види добру дефиницију. Насмеје се, размисли мало па каже: ,,Бар могу да видим нешто добро, нисам потпуни слепац."
Пример како не треба:
Лик који је поставио добру дефиницију је приметио брдо минуса. Гледа и каже у гневу: ,,Јаоооо, кад сад почнем да делим минусе ко Чика Веља боне..."
Неспособни завидљивац види добру дефиницију. Насмеје се и онда каже у гневу: ,,Њему сигурно дају плусеве само зато што је искористио свој таленат да напише добру дефиницију. Мени не дају плусове, неки ми дају минусе. Ја немам таленат да напишем добру дефиницију, ал зато имам могућност да поделим цртице и искористићу је. Сад ћеш да видиш од мене минус и како ја знам да опсујем гадно..."
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.
Nije valjda da to dotle ide? Auuu...
Како се неки жесте можда сам преблаго описао. :)