Svi smo imali priliku da sretnemo jednu takvu osobu, koja sve vreme govori u alegoriji, odlicno se sluzi metaforama i skoro uvek ironijom i sarkazmom.
Kada ste u društu i ako ne biraš kako ćeš mu odgovoriti, uglavnom ispadaš glup i pre nego što toga budeš svestan.
On je uvek sam za sebe, nisi pošteđen od njegovih fora bio sa njim u društvu ili ne. Uglavnom ljudi prepoznaju ovakve primerke i izuzetno su obazrivi sa njima, ali se ne upuštaju u dalju diskusiju i nadmudrivanje. Ipak kada se nađe neko uporan, pa krene da odgovara isto u frazama i prenesenom značenju, kreće nadjebavanje nalik ona dva mađionicara u filmu "Prestige".
Ovakve osobe mogu da podignu atmosferu u društvu, ali je izuzetno zahtevno i naporno slušati ih i paziti da se ne upecaš na neku skrivenu metaforu. Nimalo nije prijatno kada ispadneš namagarčen, a ovi daroviti govornici uglavnom nemaju osećaj kada da prestanu.
Letnji dan, menjamo crep, stojimo po vrućini na rogovima krova
Prilazi žena tu iz komšiluka
Žena: Majstore, imaš li metar?
Majstor: Eh, prijo, da imam metar, ne bih stajao ovde po ovoj vrućini!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Da imam metar ja bi bio glumac. +