Novi pravac u Srpskoj politici čiji je osnivač jedan pacijent zdravstvene ustanove "dr Laza Lazarević". Njegovo ime se ne sme saopštiti iz razumljivih razloga fizičkog od strane prve, a verbalnog linčovanja od strane druge populacije ekstremno pozitivnog mišljenja u odnosu na jednu od ove dve opcije. Naime, ovaj čovek je završio tu gde jeste jer je prešao granicu na kojoj je Tesla stao. Svima je poznato da genijalnost ima granicu posle koje se prelazi na teritoriju ponekad nepravedno osporavane ludosti. Dotični gospodin je uvideo istorijski princip duboko ukorenjen u naš i još neke narode(nisu sa našeg kontinenta te ih nije potrebno imenovati).
Shvatio je 2 principa "govor-delo", kao i "istorijski trenutak-delo":
Prvi princip(govor-delo) je primenio na prvi deo njegove maksime(ni kosovo), jer je primetio obrnutu srazmernost verbalno izražene želje za nečim i njenog realnog ostvarivanja. Jedan od dokaza njegove teoreme koju izlaže je da otkada se počelo vikati "Srbija do Tokija", ta ista Srbija je počela rapidno da se uvlači u sebe, te je on predložio, za početak, radi provere hipoteze da se krene sa izražavanjem želje za NEposedovanjem nečega te je tako nastalo NE kosovu, naravno posle toga sledi Metohija(čije ime uzgred budi rečeno je isčezlo iz usta ekstremista željnih smanjivanja Srbije izražavanjem one separatističke rečenice: "Kosovo je Srbija") i ostali deo sveta(mada on to ne savetuje zbog drugog principa).
U drugom principu(istorijski trenutak-delo) on nalazi nepotrebnu i podsvesno mazohističku tendenciju našeg naroda da se uvek priključuje ili ulazi u projekte koji su očigledno pri izdisaju i u trenutku kada se diljem sveta stvaraju nove i bolje konstrukcije. Dokazi koji, smatra on, potkrepljuju njegovu tezu jesu nepotrebno uključivanje našeg naroda u razne akcije velikih sila protiv još većih(uvek u pogrešnom trenutku), sa objektivno(globalno) neprimetnim učešćem(koliko god nama izgledalo veliko), a ogromnim gubicima koje nismo znali da unovčimo(opet zbog prvog principa) u vidu poštovanja prema žrtvama pre svega a onda i materijalno. On predlaže da Evropsku Uniju sagledamo očima čoveka iz bliske budućnosti i da se ne držimo ad hoc onoga što svi u okruženju rade, jurišaju ka njoj neznajući da je ona samo još jedan projekat koji se približava kraju. Smatra da treba da uradimo suprotno, da poštujući prvi princip, otćutimo Evropskoj Uniji, sagledamo situaciju, stisnemo zube, očistimo i sredimo ovo malo zemlje što nam je ostalo i na sva zvona vičemo(opet lukavo koristeći prvi princip): NE Kosovo, NE Vojvodina, NE boljem životu, NE platama, NE dobrim odnosima sa komšijama, i na kraju krajeva NE jako glupom, jugonostalgičarskom koraku u ovom trenutku - Balkanskoj Uniji.
