Негдје између Сирмијума и Сингидунума

- Сине Бруте иде ти рођендан. Јеси ли размишљао ша би хтио? Постајеш пунољетан и мислим да је вријеме да сам одлучиш.
- Хммммм...оче хтио би најновији модел каруца, двосјед са бодежима на осовинама, плаве боје да ми се слаже уз моју златну тогу.
- То се подразумјева. Али...имао сам на уму још нешто. Ајд са мном! Жено дај кесу!

Градска пијаца робљем

-Тата зашто си ме довео овдје? Знаш да не волим оваква мјеста и да ме ноћне море муче после кад легнем.
- Ајде шта се жалиш? Већ си довољно стар да ти ово постане нормално.
- А гдје идемо побогу?!
- О добар дан мој стари пријатељу. Има ли шта свјеже за овог мог? У суботу постаје човјек, и вријеме је да се научи неким стварима.
-Има баш нешто за вас. Знаш како је код мене - Ни љубљена, нити милована, Ни карана, кити сјетована. Лусинда долази овамо!
- Ево сине, ово ти је мој поклон. Она ће ти већ рећи шта треба да радиш. Пошто?
- 500. Ал пошто си редован купац ево теби за 480.
-Тата ја не желим.
-Шта не желиш? Ниси ваљда педер к'о онај Красусов!?
-Прво, не каже се педер, а друго...
- Шта? Па зар и ти сине Бруте?!