Ni orasi nisu šta su bili

Баба : -Де, мало узми овога... ( примиче кашику непознатог садржаја дединим устима)
Деда : - Шта је то? ( одмиче главу ) Беге, од мене!
Баба : - Зини, нећу те отровати.
Деда : - Беге бре. Какве су то шпеције?!?
Баба : - Ораси и мед, ајде. Сами смо кући, наложила сам вуруну у задњој соби, ајде....
Деда : - Ма, јесмо пробали прошли пут и шта је било ?
Баба : -Ма, добро. То је било тад. Покварио си стомак нешто....
Деда : - Накљукала си ме ко гуску и просро сам се од ораса и меда. Једва сам стиг'о до клозета. Нема ништа од те медецине, моја баба....
Баба : - А, кад се сетим кад смо се узели....
Деда : - Ни ораси нису што су били, џаба ме нуткаш. Боље наспи ракијцу.
Баба : - Јел' за циркулацију? Стиже!
Деда : - Дај ми литру да се напијем, па ти циркулиши кол'ко ош. Ја сам своје о'циркулис'о.