Odjeban od svih. Telefon mu služi samo za igranje zmijice. Napolje izlazi samo ujutro po hleb i uveče da prošeta pred spavanje. Zaboravljen je, svi su ga voleli ali ni sa kim nije bio posebno prisan. Voleo je da popije malo, umereno, da popuši koju buksnu. Voleo je da voli - žene, drugove, piće, kartu - voleo je da bude voljen. Ali prestao je da voli. Dosadilo je. Seo je kući i razmišljao... Dugo... O životu, o smrti, o milenijumima i kraju univerzuma... To i sada traje. A bio je dobar čovek. Toliko dobar da su mu i lokalni zelenaši zaboravili dugove. Nema ga... Postoji, ali samo za sebe i svog kanarinca. Njega nije briga za probleme i spoljni svet, zna da je to sve iluzija i da ćemo svi kad tad nestati, da je naš život obično koprcanje šarana na obali.
EDIT: Za srećnike koji nisu upućeni, zelenaši su ljudi koji pozjmljuju pare na kamatu, i ako im dugujete i 1 evro, a niste regulisali, tražiće vas na sve načine, zvati na telefon svakih 5 min... Aupičkumaterinunedokaznu
-JEBOTE! SALE! :pokazuje prstom:
-Deee si ti Saaale ljudino? Pa šta ima?
Sale: Ćao drugari. Ništa, evo idem po hleb.
-Nisam te video sto godina. Šta radiš? Gde si sada?
Sale: Ma kući, pišem nešto.
-A... Ae videćemo se...
Sale: Pozdrav.
-Koji mu je kurac?
-:Sleže ramenima:
