
Сви знамо колико је тешко имати неког болесног (израз се односи на лакша соматска обољења) човека у близини. Мора да се буде око њега, да му се угађа и да му се титрају јајца. Лепо је то у почетку, мајчински и очински синдром и слични курци, ал после досади, јер се сви сећамо епизоде где Сунђер Боб негује болесног Лигњослава.
Болесни члан породице:
- ај ми скувај чај...
- ај ми уплати тикет...
- ај окрени на "Домаћине, ожени се"...
- направи ми супу...
- уплати кеца на Челзи...
- смувај ми рибу...
- причај с мојим дечком, ја сам болесна, не могу...
- направи ми палачинке...
- помешај ми пола бруфена и пола оикамида...
- ајд ме ошишај...
- орално ми мери температуру...
- уплати Авон за мене...
Неко трећи: И како ти је кева/ћале/брат/сестра/девојка/дечко/баба/деда...?
Неговатељ: Е, чика Жикице, није мени што је болестан, већ што ћуд мења, оће да му титрам!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
može,može.
dobra :) na ovo aj smuvaj mi ribu i pomesaj mi pola brufena i pola oikamida sam pao :)