Izgovor (ne)jebača jer nije povalio određenu devojku.
Kao što je sve u prirodi usklađeno neobičnim ritmom, tako i život ima neki smisao. Čudan i tajnovit koji razumeju samo oni koji imaju nešto u rukama, u sebi. To "nešto" bi otprilike bilo sposobnost da odvede u krevet svaku ribu kojoj migne.
Majka priroda se postarala da nas ima i takvih koji (ne)jebemo, kao sušta suprotnost njima, uzvišenim jebačima.
E, sad dolazimo do srži svega. Kad kažem da mi "ona nije dala" ja uopšte ne očekujem da neko poveruje u to. Ja to kažem samo da bih opravdao svoj loš prilaz i modar obraz.
To je tokom vremena, uporedo sa razvojem ljudske svesti hvatalo maha i danas postoje dve grupe muškaraca: jebači i (ne)jebači. Pedere ne pominjem jer oni po meni i nisu muškarci. Jebači jebu a (ne)jebači (ne)jebu, što će reći kobajagi jebu.
Onaj ko jebe nema potrebu da se nekom opravdava zašto nije jedne večeri u punom klubu uhvatio neku ribu. On zna da će već ujutru naći neku u koju će da izlije semenu tečnost.
A onaj ko (ne)jebe će uvek iznova smišljati različite izgovore jer on (ne)jebe.
jebačev slučaj:
-Tebra, sinoć nisi ništa ulovio.
-Nisam sinoć, ali jesam jutros. Znaš onu malu što radi u mesari, onu novu.
-Ne seri da si nju?
-Jok ti si.(ne)jebačev slučaj:
-Burazeru koliko sam video ništa sinoć nisi smot'o. A i obraz ti je modar.
-A pusti, nisam znao da ima dečka. Njega sam prebio a ovo mi je od nje, da se odma' razumemo.
