Nikad

(Muž i žena za ručkom.)

- Ne znam, kaže muž, možda su Živana i Miljan dobro uradili; nema veze što ona ima dvoje dece iz bivšeg braka, ali... ako su se voleli, nema veze što sad iznajmljuju stan. Važna je ta ljubav, ma koliko to smelo zvučalo...
- Tihomire, bre, on ima podočnjake do zuba, on ne spava, plaćaju stan plus komunalije, Živana ne radi, on juri tezge danju i noću... šta je tu ostalo od ljubavi?
- Pa ostalo je, vidiš, i dalje su zajedno, i podnose to, i njega ne mrzi da juri tezge danonoćno... dok imaš snage da se boriš znači da ljubav ima svoje mesto u životu.
- Pa da, ali šta oni mogu da očekuju, bre, ovde nikad neće biti bolje, samo će da se muče. A nisu venčani, Miljan bi lepo mogao da počne život sa...
- Mislim da mi ne možemo da koristimo tu reč. Kratkotrajni smo...
- Kako misliš: kratkotrajni?
- Mislim, "nikad" je suviše dug termin... otkud znaš šta će biti za 500 godina?! Tako su i Rimljani govorili: "Naše večno carstvo", pa im carstvo pade u govna kad je došao Odoakar...
- Ma kakvih, bre, 500 godina, Tihomire; ja mislim o vremenu dok smo mi živi, šta me briga za posle...
- Mora da te bude briga, pogotovo ako kažeš "nikad"; jer tu su deca, i posle njih njihova de...
- Koja, bre, deca, Tihomire?!? Ti i ja nemamo decu...
- Nemamo, Ljubice; ali ima onih koji imaju.

(Tišina. Jelo je pojedeno. Ali vino; nikad neće biti popijeno).