Nikom nije žao kao meni

Нумера која је промовисала малог, проћелавог ганфера-муџоса-шибицара у краља српске естраде почетком 90-их.

Јеби га, тематика тако распрострањена у нас, није могло да омане. Нават'о си, сирома', некако ту мученицу што ти је скинула мрак у дваесдругој, а ти је, домаћин, одма' водио код ујака на славу и код тетке на Тројице. Кева ти се сита са њом истороче кад ова позове на фиксни, ћале ћути, ал' мило му што јебуцкаш, дакле педер ниси. Деда дегустира раџу из давно запечаћене буради, а баба само слини и брише сузе крајем од мараме, штоно каже Шабан, истински љкра, јакако.

Ипак, живот је то, пријатељу, испостави се мало касније да је та фина и образована цура из честите фамилије у ствари једна обична неписмена дронфуља од оца поткивача и алкоса и мајке аљкавуше и профукњаче. Сад већ ујак и тетка перу судове из којих је она јела доместосом, мајка се жали да је одувек била лаковерна, јер како би се друкчије и удала за твог оца, матори вели да је он то све знао од првог дана, ал' није хтео да ти квари мрс', деда досипа од овогодишње јер ''буре све попи'', а баба и даље само слини, и то још јаче.
Е сад, свима је њима жао, ал' теби што је жао, па то нема у држави. Много ти прирасла за срце, навик'о си се да га мећеш редовно, а и досадно ти помало. Сад опет треба да смишљаш одговор на бабино: ''Ка'ће се жениш, још само то да дочекам па после могу думрем''. А 87 скркала у дупе, треба и праунуче да дочека ваљда. Још само то.

Но, јебе се теби за старамајку, ти вино пијеш, сузе рониш, налазе те под асталом, задње паре дајеш на музику да ти свирају ову песму, а пијеш на рецку.
На све твоје муке, како то обично бива, чујеш да се фукса удаје за полумозгаша из приградског насеља, и опет сви жале, ал' ником није као теби жа-а-а-о.

Па, брате, ко те јебе кад си сентименталац.