Svojevremeno majstor u igri 3 na 3, 2 na 2, 1 na 1, samo reci; što bi se reklo - dečko kapacitet, ali njega to nikada iskreno nije ni interesovalo. Redovno je zadavo domaći kako nekim novim klincima, tako i iskusnim kukama van, ili u reketu. Pokazao je svima da on ume, da on zna kako se valjano organizuje pobednički napad ili lupa banana protivničkom centru, kako se asistira s' leđa ili pogađa dvojka kad je to najpotrebnije. Tvoje je jedino da mu odradiš 'blok' kad treba, pravovremeno dodaš loptu ili baciš na koš kad te niko ne čuva, što da ne, i da ič ne sumnjaš u taj neki njegov skil jer će on da odradi najveći deo posla. I nema potrebe da brineš dalje, jer ulog koji je na talonu, ta gajba ladnog piva ili tke mirisnog zelenila su već unapred njegovi. Pardon, vaši. A posle, kvalitetna bleja s ortacima iz istog tog kraja do kasno, po vedroj letnjoj noći, upravo tu, na tom istom igralištu, tik ispod zarđale konstrukcije koša.
I trajaće to nekih pešes godina, možda jače, dok Nikotinski ne nađe neki žlj posao kod nekog privatnika da bi mogao da izdržava svoju vanbračnu ćerkicu i otplati par recki radnici na trafici i omiljenoj mu kafani.
Prepoznaćete ga po tome što drži cigaru u ustima dok baca na koš u pauzi između dva basketa nekih drugih, nebitnih likova. Njegova igra traje sve dok ne ispurnja tu pljugu, ni dim više.
