
Нова врста поремећених путника јавног превоза. Улазе у аутобус разбијајући масу и штекају се у задњем делу возила да их не спази нико. Триповаће да их неко прати и ломиће прсте на шакама не би ли доказали своју надмоћност над остатком народа. Не говоре нити се извињавају када неког нагазе. Не куцају ништа. Носе шал преко целог лица. Када дође њихова станица, оберучке се држе за врата раскречени као жандармерци. Кад се врата отворе искачу као кобре из хеликоптера и ужурбано нестају у правцу само њима знаном, претрчавају улицу где их умало није ударио тролејбус који је надоилазио. Затим настављају своју авантуру трчећи сумануто по Славији.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
i tako si ti, u dosadnom prevozu, u dosadnom beogradu tripovao da si nindza ratnik....