Изговор ортака који сваки излазак са друштвом мора да поквари очајничким запомагањем и потрагом за било каквом храном.
- Људи, јел' зна неко где могу да купим нешто јестиво? Било шта?
- У три ујутру ништа не ради. Стрпи се још пар сати па улети у неку пекару чим отворе.
- А онај локал са шиш ћевапима код хотела Југославија? Тамо има и Макси који ради нон-стоп.
- То је на пет километара одавде. Не очекујеш ваљда да пешачимо до тамо?
- Па било би добро пошто нисам вечерао.
- Мени је стварно жао што вас цимам али устаните са те клупе да се мало провртимо по граду. Морам негде да пронађем парче пице са куленом.
- Не ваља јести после десет увече а посебно није здраво за вас што имате преко сто кила и проблеме са варењем.
- Ја уопште не једем пуно него нисам вечерала! Гладна сам, хајде да прошетамо да нешто купим, плизззз.
- Нећеш јести!
- Аааа, гладан сам, нисам вечерао! Зна ли неко где могу да купим сендвич?
- У опери си, седи и ћути! Имам ја у торби нешто, добићеш после.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Brutalno! +
Ја уопште не једем пуно него нисам вечерала!
hahahahh! +