
Моја омиљена игра кад сам био клинац и возио се у ауту или бусу, мада и сад то понекад радим. Нађем неку тачку (блато, птичје гованце...) на шоферци или на стаклу поред мене и њом нишаним и као пуцам у аутомобиле који иду у сусрет, куће, људе, животиње... ма све живо и мртво. Идеалан начин да прекратиш себи пут и да не слушаш досадне и глупе приче које причају остали. Само се опустиш, затвориш лево око и замишљаш како ствари које си погодио експлодирају и боли те уво.
- Возач: Ајој брате, синоћ смо попили четири цитерне пива, двадест хектолитара ракије, креснули петнаест риба.... Причај му Ђоле...
- Лик иза возача: Ма да бре и онда смо се после потукли са 40 огромних ликова, и онда... Јел слушаш ти мене уопште?
- Ја (сувозач): Слушам, слушам ( Црвени пежо, пфф; Лик поред куће, бам бам бам; Аутобус, бууум), само ти причај...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Eto nove razbibrige. +