Ništa bez prskanja

Kao što jedna moja poznanica kaže, ništa bez prskanja. Da.
Ne znam da li je to urezano u centar za neophodnost kod muškaraca (i nekih žena) ili to jednostavno traže i nađu mehanički, kao mladunče sisu, ali istina je.
Lično, ne mogu da zamislim dan, dobro ne baš dan, ali sedmicu bez nekog prskanja. Bolje bi podneo presušivanje česme, pa čak i ukišeljavanje vina Blek triumph koje držim u zamrzivaču jer nisam normalan. Oduzeti nekome takav užitak ravno je (po Ajnštajnovoj formuli) oduzeću tri uda, doživotnoj zabrani psovanja u Meridianu ili naizmeničnom puštanju odabranih Mandićevih pesama na oba uva. U svakom slučaju, nije ovaj čin, kao ni sve dugo čista finska. Čak, šta više, naporan je i zna da umori ljuda. Kad je leto, neminovno je da ćeš da zaudaraš na razan smrad i često da se preznojiš. Ali, vredi. Vredi svakog utrošenog atoma snage.
Možda najgora strana svega ovoga je kada prsne po pločicama, ili ne daj Bože zidu. Mada se to može rešiti obloživanjem površine Kurirom ili već nekim trećim listom koji ti je najbliži ruci.

Inače, ne znam da li sam rekao da volim grudi. Onako svežim im priđem nosem i prožmem nozdrve tom čarobnom notom mesa!

Eto, nadam se da će vam neke hipoteze pomoći.