-Što si neraspoložen ceo dan?
-Ništa me ne pitaj. Idem ti ja jutros ulicom... (15 min kasnije)... i eto, kako da ne budem neraspoložen.

-E brate,šta je sa tobom?
-Ma ništa bre.
-Pa daj reci meni...
-Ma ništa me ne pitaj.
-A što brate?Šta je bilo?
-Ma ništa,samo me pusti.
-A što?A zbog čega?
-ŠUPIČKUMATERINU!

Хало? Да, да, ја сам... Јој, ништа ме не питај. Сећаш се Марка, мог инструктора из теретане? Аха, баш тај! Синоћ смо изашли. Позвала сам га да изађемо, да се разумемо, то је први пут да сам ЈА позвала дечка, знаш ти мене, и он прихватио. Куд се не урољах пре него што сам изашла из куће, па да лепо све заборавим до ујутру! Чек, чек, сад ћу све брзо да ти испричам. Нађемо се ми код Вуковог споменика, и он ме пита да идемо код њега, да није нешто специјално расположен за кафиће и шетње, да бисмо могли да се забавимо другачије. Ја сва срећна, не због тога, немој да ме схватиш погрешно, него што смо изашли, знаш. Знаш ти мене, за нешто више морао би он доста да се потруди! Стигли за неких 5 минута, а стан не може бити лепши! Сређенији него кад кева дочекује госте, сигурна сам да сам онакву гарнитуру видела у Кикином каталогу, много је и удобна, само бих ону беж завесу заменила неком бледуњаво розе, боље би се уклопила, мислим да би више светла имало... А кухиња, ем огромна, ем гледа право на ТВ па бих могла да доручкујем уз јутарњи програм, а да не износим све. Ју, јесте, мало сам скренула с теме, а и није као да бих живела тамо. Мислим, нисам чак ни размишљала о томе. Знаш ти мене, не бих се одселила из Кумодража ни да ми неко плати! Него, да се вратим на тему, причали смо о свему и свачему, почели смо од филмова. Знаш, рекао ми да не воли Ратове звезда и сву ту фантастику, ја се одушевила! Сећаш се како је Горан био опседнут, па какав је кретен испао... То је морало нешто да значи. Ја му причала како пратим Сулејмана сваког дана, и како не прође епизода да не заплачем, а он замисли каже и он, да се и даље сваки пут најежи кад се сети како су Хурем отели децу! А ја већ мислим да сам нашла сродну душу, само се сетим кад сам Горана терала да гледа са мном, мени већ сузе крећу, а он ме пита је л' остало још пива, ускоро почиње фудбал, па да мењамо ово срање. Никад он није разумео историју... А још тврдио да је воли, замисли! И тако причамо, причамо и причамо... Мени језик утрнуо. Шта? Ма какви, буквално од приче, а ти знаш да ја иначе и не причам пуно... Каже он мени како сам ја дивна девојка, забавна, како може да прича о чему хоће са мном, види он да се мени свиђа (као да ја па то све већ нисам знала и пре њега) али да постоји мали проблем. Замало да му кажем да имам ја кондоме, мислим шта би друго могло да буде, кад он мени мртав 'ладан рече да је геј! Еј, јеботе, геј! И како никад пре није то рекао некоме кога тако кратко зна! Претпостављам да је требало да будем почаствована, али ипак сам размишљала да ли да се закопам у оној башти лево, или десно од моје зграде, а он ми каже како не треба да ми буде непријатно, и још крене да ми прича како му је дечко душа од човека. Замисли, понудио ми је и да ми набаци свог ортака. Каже како и тај друг прати Сулејмана, и како имамо много тога заједничког, и како бисмо могли једном приликом да изађемо у четворо...