Bila je nekada redovna vežba u osnovnim i srednjim školama. Suština je bila da se ljudi upoznaju i poduče kako i šta da rade u slučaju nekih od opasnoti (napad iz vazduha, hemijska opasnost, poplave...). Trebalo je zapamtiti neke od osnovnih zvučnih upozorenja, ali je to retko kome polazilo za glavom.
Kada su se u gradovima Z. Srbije oglasile sirene zbog poplave, mnogi su pomislili da je bombardovanje...valda zbog toga što je to poslednje što nas je "iznenadilo"
Parola svih onih 'nadležnih' koje će nešto sigurno iznenaditi.
1. Sneg u Decembru (neprohodne ulice i putevi)
2. Poplave u Maju (manifestacija "Dani Venecije u Trgovištu")
3. Vrućine u Junu (Havarije na elektromreži)
ONO I DSZ je skraćenica za "Opštenarodna odbrana i društvena samozaštita". U neka davno prošla vremena u nekoj davnoj zemlji, povremeno su se organizovale vežbe za vanredne situacije pod ovim sloganom "Ništa nas ne sme iznenaditi". Začuje se sirena, istrčavaju građani iz svojih toplih domova, pojavljuju se uniformisane devojke i momci obučeni za akcije crvenog krsta, vatrogasci, vojnici, obučeni za spasavanja, kreće simulacija ranjenika i previjanja, odlazak u ranije već proverena i provetrena skloništa. Sve to traje oko sat dva vremena. Onda zvukom sirene koji sada sasvim smirujuće zvuči prestaje akcija. Lagano i smireno građani se vraćaju kućama, sretni jer su provežbali, a usput i videli malo komšije i prozborili koju sa njima.
