Vrlo redak odgovor na pitanje: sta ce te da popijete?
-Sta pijete?
-Nista.
-e takve goste najvise volimo!
Najčešća radnja u Srbiji.
- Gde si brate, šta radiš?
- Evo ništa.
Svakidašnja, malograđanska definicija života. Pogotovu kad neko umre dok je mlad (četrdesete, pedesete) ili pogine.
-Et', zgazio ga manijak autom
-I šta sad, vidiš šta je život, ništa...
Одговор када ме тетка, стрина, баба, или ујна пита преко телефона шта радим. Ја пошто не радим ништа посебно или ништа вредно помена, кажем на питање шта радим "ништа". Онда она почиње са питањима "па како ништа, сигурно радиш нешто" и томе слично.
(Звони телефон и јављам се)
-Ееее, ћао сине, како си?
-Ево добро сам, стрина, ти?
-Добро...шта радиш?
-Ево ништа (ја чекам само да пита оће да јој дам неког другог да чује)..
-Како ништа?
-Па лепо, не радим ништа, нисам ја Јапанац...
-Их па мораш нешто да радиш.
-Не радим...
-Их, па сигурно радиш нешто...?
-Добро бре аман жено серем, оћеш да чујеш некога од укућана?!?
Neodređenost. Trenutak u kome shvataš da siromaštvo prosečnog mladića sa periferije nije dovoljno za obuzdavanje divljih ševa u osmehu.
-Pričao sam joj o Jesenjinu. O tome kako je neposredno pred samu smrt, pevušio nama nepoznatu sonatu. O šalu koji ga je uslovno stajao života, i zaboga o trećoj klasi sa stanične zgrade.
Ortak koji sedi na gajbi jelena, a u ruci drži flajku vinjaka
-Rekao si nešto. Kurac, sisa, pička?
-Ništa.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.