Nisu mi baš mahali

Mama: Ustaj sine oči majkine, došla milicija da te vodi.
On: (Ustaje iz kreveta, sa smeškom, a milicajci na vratima mašu)
Dobro nisu mi bas mahali.

Milutin: Jednom ja vozio juga kroz planinčuge Crne Gore i ne videh opasnu krivinu posle koje je provalija. Kako sam se zaleteo preko 200km/h video sam da nema šanse da se zaustavim, ali odjednom se pojavljuje Rade(Lacković) koji me hitrim pokretom izvlači iz auta koji je pao u provaliju i eksplodirao. Rekoh "Hvala, Rade, da nije bilo tebe ja bih bio tamo dole.. nego nemam čime sad da se vratim kući". On vadi ključeve od svog mercedesa i kaze: "Evo, rodjeni, imaš i benzina do Amsterdama da odeš". Još se sećam kako mečkom zamičem za krivinu, a on maše.
Milutinov komša: Pa dobro, ne verujem da ti baš mahao.

Ortak: Jaoj brate slušaj ovo. Sinoć ja kod Jece banuo na gajbu, inače ona me zvala, kaže da je čula kako dobro plodim. I ja se nešto smorio na PES-u i reko aj da odem šta me košta, neću ja da zatrudnim. I brate krenuli mi da se bambusamo, vrišti ona kao blesava, a krevet škripi li škripi. Ulazi njen ćale u sobu, ja se odsek`o! Reko` dobro veče gospodine, a on meni replika: "Samo napred mali, izvini što te ometam". I ja brate tu je odradio još par sati, i krenuo kući, izljubih se sa njenima, još mi njen ćale dao 300 kinti za taxi.
Mislim dobro, nisu mi baš mahali, al u principu tako je bilo.