Andrić, Ivo
»Pričali su o zulumima koje je Stojan činio nad turskom nejači oko Užica i unapred sladili muke na koje će ga udariti da bi se osvetili.« Veletovci, 1928.
««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««
»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»
»Među tolikim kulučarima seljacima bio je i neki Radisav (...) malen, potuljen (...) uvlačio se kao šilo među seljake i sašaptavao s pojedincima (...)
- Braćo, dotužilo je (...) nas smo se nekolicina dogovorili da idemo noću, u gluho doba, i da obaramo i kvarimo, koliko se može, što je napravljeno i podignuto, a da pustimo glas kako vila ruši građevinu i ne da mosta Drini. Pa da vidimo hoće li šta pomoći. Drugoga puta nemamo, a nešto valja raditi.
Našlo se, kao i uvek, malodušnih i nepoverljivih, koji su smatrali da je to jalova misao (...)
- Turci, Turci... - grcao je čovek sa koca. - Turci na ćupriji... da paski skapavate... paski pomrete!...« Na Drini ćuprija, 1945.
««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««
»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»
»Da li zbog toga što je po naravi bio dobroćudan i miroljubiv, ili što sa svojim kmetom nije drugačije ni mogao, sve i da je hteo, on je bio strašljiviji i obazriviji od drugih aga.
(...) držao se prema agi gordo i osiono i ,,provodio svoje".
Ibraga je mogao da potraži načina da sabije rogove svome kmetu, ali (...)
Od tada je Siman Vasković pošao nizbrdicom koja je bivala sve strmija, dok se nije sasvim propio i proskitao(...)« Priča o kmetu Simanu, 1948.
Nažalost, moram da Vas obavestim da nije Ivo taj koji je dobio 5:12, nego Vi kao autorka ovog popušaja eksploaticije njegovog imena i dela.
A i sâm Ivo da je banuo na ove nesrećne strane - bio bi minusiran. Ovo je sajt slenga i seksualnih manijaka.
Ово је убедљиво најбесмисленије писмено које сам до сада видео. Ни поенте ни смисла. Али и за то треба имати дара. Бити писмен али не и смислен.
(Ово је из моје преписке, један ваш љубазни колега хоће да нацрта по потреби).
Дакле, издвојена три цитата, без икаквих непотребних коментара на које би се односили минуси, а који се, значи, односе искључиво на мој избор - шта ћу кад је тако - верно представљају Андрићев став према нама.
»Велетовци« су једна од најлепших приповедака уопште, (колико могу да замислим). Наведена реченица чини је безвредном. Кога брига како је неки зликовац избегао заслужену казну? Ми имамо, хвала Богу, људи за пример, дугујемо њихове биографије ако не и награде, одликовања, привилегије или бар нешто бриге о њима, позлате. Пише се све и свашта, а о људима који су ову земљу спасавали углавном ништа. Што Андрић није о њима писао? Био је савременик ратова и хероја. Био је суграђанин Милунке Савић. Изванредно лепе и способне жене, мајке, хранитељке, најодликованије чистачице у историји.
Нисам против специјализације само за изроде међу нама, то је поучно, али неумесно је дивљење које се овде гаји према његовом имену и делу. Одушевљење како се чак у Турској чита »На Дрини ћуприја« - тамо се овај одломак чита мало пажљивије.
5:12 од среде до петка? Зар тако с нобеловцем?