Андрић, Иво
»Причали су о зулумима које је Стојан чинио над турском нејачи око Ужица и унапред сладили муке на које ће га ударити да би се осветили.« Велетовци, 1928.
««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««
»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»
»Међу толиким кулучарима сељацима био је и неки Радисав (...) мален, потуљен (...) увлачио се као шило међу сељаке и сашаптавао с појединцима (...)
- Браћо, дотужило је (...) нас смо се неколицина договорили да идемо ноћу, у глухо доба, и да обарамо и кваримо, колико се може, што је направљено и подигнуто, а да пустимо глас како вила руши грађевину и не да моста Дрини. Па да видимо хоће ли шта помоћи. Другога пута немамо, а нешто ваља радити.
Нашло се, као и увек, малодушних и неповерљивих, који су сматрали да је то јалова мисао (...)
- Турци, Турци... - грцао је човек са коца. - Турци на ћуприји... да паски скапавате... паски помрете!...« На Дрини ћуприја, 1945.
««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««««
»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»
»Да ли због тога што је по нарави био доброћудан и мирољубив, или што са својим кметом није другачије ни могао, све и да је хтео, он је био страшљивији и обазривији од других ага.
(...) држао се према аги гордо и осионо и ,,проводио своје".
Ибрага је могао да потражи начина да сабије рогове своме кмету, али (...)
Од тада је Симан Васковић пошао низбрдицом која је бивала све стрмија, док се није сасвим пропио и проскитао(...)« Прича о кмету Симану, 1948.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
5:12 од среде до петка? Зар тако с нобеловцем?
Nažalost, moram da Vas obavestim da nije Ivo taj koji je dobio 5:12, nego Vi kao autorka ovog popušaja eksploaticije njegovog imena i dela.
A i sâm Ivo da je banuo na ove nesrećne strane - bio bi minusiran. Ovo je sajt slenga i seksualnih manijaka.
Ово је убедљиво најбесмисленије писмено које сам до сада видео. Ни поенте ни смисла. Али и за то треба имати дара. Бити писмен али не и смислен.
(Ово је из моје преписке, један ваш љубазни колега хоће да нацрта по потреби).
Дакле, издвојена три цитата, без икаквих непотребних коментара на које би се односили минуси, а који се, значи, односе искључиво на мој избор - шта ћу кад је тако - верно представљају Андрићев став према нама.
»Велетовци« су једна од најлепших приповедака уопште, (колико могу да замислим). Наведена реченица чини је безвредном. Кога брига како је неки зликовац избегао заслужену казну? Ми имамо, хвала Богу, људи за пример, дугујемо њихове биографије ако не и награде, одликовања, привилегије или бар нешто бриге о њима, позлате. Пише се све и свашта, а о људима који су ову земљу спасавали углавном ништа. Што Андрић није о њима писао? Био је савременик ратова и хероја. Био је суграђанин Милунке Савић. Изванредно лепе и способне жене, мајке, хранитељке, најодликованије чистачице у историји.
Нисам против специјализације само за изроде међу нама, то је поучно, али неумесно је дивљење које се овде гаји према његовом имену и делу. Одушевљење како се чак у Турској чита »На Дрини ћуприја« - тамо се овај одломак чита мало пажљивије.