Veče provedeno u društvu smarača neviđenih razmera čije retoričke sposobnosti mogu da se porede sa Radom iz Beogradske hronike, a kome je verbalna mastrubacija hronično oboljenje.
- Jaoj bratori, umalo nisam rikavela sinoć.
- Što bre?
- Da ti pričam, ne bi mi verovao. Marko burgija je došao u parkić gde sam bio sa ovim ortacima iz srednje, jaoj što je zračio, jaoj što me je udavio, vidi (pokazuje kvazi-otiske na vratu). Znači kao da sam gledao Beogradsku hroniku na repeat.
- Jaoj, znam, znam. Sa njim ti je svako veče noć deklamoždera.
- E, taj rad.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Au, dobra!