Veče provedeno u društvu smarača neviđenih razmera čije retoričke sposobnosti mogu da se porede sa Radom iz Beogradske hronike, a kome je verbalna mastrubacija hronično oboljenje.
- Jaoj bratori, umalo nisam rikavela sinoć.
- Što bre?
- Da ti pričam, ne bi mi verovao. Marko burgija je došao u parkić gde sam bio sa ovim ortacima iz srednje, jaoj što je zračio, jaoj što me je udavio, vidi (pokazuje kvazi-otiske na vratu). Znači kao da sam gledao Beogradsku hroniku na repeat.
- Jaoj, znam, znam. Sa njim ti je svako veče noć deklamoždera.
- E, taj rad.
Au, dobra!