Jedna od onih fobija za koju niste ni znali da je imate...
Osećate li? Ne? Nešto je tu, ne može da se oseti, ali je tu. Znate da je tu. Nešto emituje smetnje vašem urođenom instiktu.
Ona je kao teret, omča, na koju ste se potpuno navikli i koju zbog toga više ne osećate. Kao da ne postoji. Međutim, postojanje takvog tereta osetite tek kada ga skinete*.
Nomofobija (nomo- no mobile) je strah da ne budete dostupni usled nestanka baterije, kredita, gubitka ili zaboravljanja telefona... Zato svom težinom osećamo moranje da uvek budemo dostupni, uvek nosimo telefon sa sobom i uvek imamo kredita za eventualnu poruku ili važni poziv koji bi u nekom trenutku mogao da iskrsne.
*Ali kako skinuti taj teret, ako je nomofobija ustvari strah od skidanja tog tereta, ili još gore njegovog gubitka?
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
nova psihoza...+
Lakse mi je bez gaca nego bez mobilnog