Jedna od najnebitnijih stvari u našem ranom periodu života koja kako odrastamo postaje vrlo bitna, da ne kažem mnogo bitna stvar.
Ekskurzija, peti razred:
- I, šta ćemo za ključ?
- Neću opet ja da ga nosim.
- Ko ti je kriv kad si najsporiji.
- I ja mislim da je pravedno da ko se poslednji spremi kad izađe neka i zaključa.
- Koji ste smarači, al' nema veze, vratiće vam se sve to jednog dana.
...
Letovanje, osam godina kasnije:
- Au, tebra koliko se ti sporo spremaš, nikad se nećeš ubrzati.
- Neka, idite vi, poneću ja ključ, navikao sam već.
- Ma opušteno, sačekaću te, taman da odem do WC-a još jednom.
- E da znaš, mogao bih i ja posle tebe.
- Daj bre, šta je sa vama, vi imate ribu, ostavite meni ključ, trebaće mi za večeras pa neka sutra nosi neko od vas dvojice.
- Aj neka ti bude.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.