Ima ih dve osnovne vrste.
1.Nešto što osvane na reklami ili izlogu, i dok se ti čudiš i krstiš mumlajući slogove i pokušavajući da odgonetneš šta je to u stvari, čuješ kako neka riba do tebe oduševljeno telefonira drugarici: "Ijao, konačno su se i kod nas otvorila Đankarlo Pederoti radnja..."
2.Robne podmarke velikih trgovinskih lanaca kao "Aro" ili "Dobro".
1.-Jao kako ti je kul ta majca Rade, jel to kolekcija od prošle godine? Ja od kad znam ѕa sebe OBOŽAVAM Bruna Bananija...
-Šta balaviš, to mi je doneo stric iz Nemačke, a znajući njega verovatno je u pitanju neko dno, a to Banani si pročitala u novinama od prekjuče, pa se sad pališ ko svaka ljankase!
-Što si takav bre...
-Šta što sam takav! Bruno Banani kur moj, imaš Levis, Li Kuper, Adidas, Najke i Niveu! A jok ovamo neki Tomi Dilinger i šta ti ja znam! To su robne marke izmišljene da se uzimaju pare seljoberima kod nas.
Ja bre kad se budem obogatio (poteže dobar dim iz buksne) ima da osnujem robnu marku "Qrac" i svi ima da se palite i da je nosite bre mamu vam popaljivu! I to ona neće biti moda nego "Mooda", hahahaha... Jebala vas i banana i ananas...2.-Brate jel si probao ove "Dobro" čokoladne bananice? Kao da žvaćeš trulu gumu od BMX-a nadevenu golubjim...
-Batali te gluposti, pivo im je vrh!
-Još da kupimo "Aro" čips...
-Ma ko da ide do Metroa a nemam ni karticu...
-A je li brate, kako ih nije sramota da napišu "Dobro" na ovakvom sranju?
-Tako ko što ti je i RTV javni servis, pa ga zovi da ti popravi bojler, daj bre tu flašu, ako ti ne valja a ti nemoj da jedeš...
