Novogodišnji ukras

Дјеца се, као и сваке друге године, радују божићним и новогодишњим празницима. Ките јелке, украшавају куће, бацају петарде, пале лампице на јелкама... Да што боље дочекају Нову Годину, а кроз седам дана и Божић. Млади праве нове одлуке, сабирају и одузимају, гледају шта су постигли. Гледам, неки дан, један младић из комуналног китио градску јелку, па паде са једно чет'ри, пет метара у дубок снијег. Није му ништа било, само устаде и поче да се смије. А колеге га све, мало, мало, па потпрцкују. Лијепо је то. Читав град су украсили. И сваку улицу, и централни трг, па и пијацу. Али нико не украшава гробље. Ма ни да очисте. Ето, јутрос док дођох до тебе, морао сам трипут да се враћам. Прво по лопату, онда по таблете за притисак, а онда да вратим лопату. Срећа, нема ни десет минута до тебе. А и снијег је лаган, није ништа страшно. Стара су леђа, ал' иде некако. Не боле ме више. Намјестио их је онај костоломац, знаш, што сам ти причао ономад кад си прије пар година пала па сломила руку? Наравно да знаш, све си ти знала... Сигурно знаш и да ми недостајеш. Не бој се, нико не иде на гробље током празника. Нисам ни ја хтио... Ал' морадох. Сјетио сам се Бадњег дана педес' шесте, кад смо се у коло у'ватили једно до другог. Хехе, а касније и дохватили... Лијепа времена. Прошао рат, земља се обнављала. Лијепа је и тад Нова година била. Ух, зима мајку му. Знам да не волиш, ал морам једну да попијем, да се угријем. Јесте, и даље држим пљоску крај себе. Јесте, одма' до твоје слике. Све у унутрашњем џепу. Ево, звони телефон, зове ме онај наш мали. И његова жена. И троје дјеце. Ти си била ту док је само једно било, а касније још двоје дођоше. Близанци, мушкићи. Лијепа имена носе. Живахни обојица, на ћаћу. Чекај дер мало сине, само да се поздравим. Шта? Ма зваће ме опет, не бригај. Ето, морам да кренем. Праве нешто, па зову. Шта да ти кажем. Доћу ја опет. Мало да рашчистим. На прољеће траву да покосим, па да мало средимо овај твој починак. Можда и мени мјесто да направимо, за не дај Боже. Ко зна... Виђаћемо се ми још. И даље ми недостајеш исто као и онај дан кад си отишла. Ево, нек ти макар ово цвијеће мало украси могилу. Вољела си да је све украшено за Нову, па ето, и за ову, нек бар мало украса буде. Ево, опет зове. Ај, уздравље драга, доћу ја опет некад...