Kad neohipi riba u apa-drapa fazonu, sa 16-og sprata iz 62-og bloka, mediokritetski potkovana idejama Pamele Anderson, raznih pet organizacija i ostalih nedotupavnih individua i udruženja, krene da zagovara priču o vegetarijanskoj ishrani i bojkotovanju kožnih cipela i vunenih čarapa. Iako po prirodi stvari nikad u životu nije videla kravu, ona se saoseća sa patnjom i krava, i svih drugih domaćih i divljih živuljki koje su položile svoj život zarad ljudi. Naravno, dok uživa u svom integralnom zrnevlju udobno zavaljena u fotelju u klimatizovanom stanu, (dok ćale sa gradilišta u Kazahstanu svakog 5-og u mesecu uplaćuje vulo na račun) nije svesna da bi se jedan drvoseča bez parčeta slanine u šumi onesvestio u roku od nekoliko sati. Grozi se emisija o lovu i ribolovu, u kojima ponosni lovci pokazuju svoj ulov, dok pri tom pojma nema kako je to nositi balu sena na leđima u čeku, u decembru, u 4 ujutru, na -20. Iako se strogo pridržava pravila i doktrina veganske ishrane ipak joj se (gle čuda) po nekad za doručak potkrade neka pašteta ili viršle.
