Roditeljska dilema veća od hamletovske.
Biranje između dva zla, od kojih naravno treba izabrati manje.
Dakle, kako živimo u Srbiji, gde bogufala 3-4 generacije dele isti krov, nije problem obezbediti odgoj dece izvan obdaništa dok roditelji (ako rade) u krvi i znoju zarađuju za parče hleba. E, sad, koliko je to pametno?
Sa jedne strane, svakako se izbegava situacija u kojoj vaše dete rizikuje da ga nečiji drugi klinac gađa sopstvenom kakom, dok ga nadrndana i polupijana vaspitačica drži glavačke za nogu, pokušavajući da iz njega istrese novčić koji je ovaj navodno progutao (iako nije, već mu je zapao u majicu).
Sa druge strane, dugoročno je to medveđa usluga, jer roditelji rizikuju da dete ima ozbiljne probleme sa socijalizacijom kasnije u životu, počev od prvog razreda osnovne škole, koji može biti šok, naročito prilikom sudara sa odeljenskom ekipom iz kraja koja se zna još od pelena.
2007. godina
A: Dakle, čovek, koliko ti beše sada ima klinac?
B: Godinu i po.
A: Aha. Jeste li razmišljali da ga date u jaslice? Mislim, i ti i žena radite...
B: U, mjok. Da ti kažem, ja sam na civilnom služenju bio po vrtićima. Čega sam se tamo nagledao, dosta mi je raznih obdaništa za ceo život. Moji žive sa nama, oni će ga čuvati.2013. godina, prvi dan škole
B: Sine, kako je bilo u školi!? Što plačeš?
Sin: AAAAAAAAA!!!! Tukli su meeeee!!!(i tući će ga još. I to dugo. Sve dok ne nauči da uzvraća. A tada će postati gori od drugih)
