Figurativna (uglavnom) namera očajnika koji je preživeo ili preživljava niz pehova, u toku jednog od onih dana kada sve deluje kao da je Bog dvanaestogodišnji idiot koji je rešio da igra Sims sa tobom u glavnoj ulozi.
Obično je čujemo u kombinaciji sa "jebem ti život".
Došao si na stanicu, bus ti beži ispred nosa. Staje dvadeset metara od stanice da primi bakicu, ali otvara samo prednja vrata. Dok si ti dušu ispustio tokom sprinta bakica ti maše iz zatvorenog busa. Vraćaš se na stanicu. Čekaš pola sata. Počinje kiša. Dolazi konačno 83-jka, ali u njoj je pola mitinga PUPS-a. Nastaje zastoj zbog posete premijerke Finske. Posle sat vremena klackanja bazdeći na tri vrste znoja i osam vrsta povrća izlaziš na kišu koja se pretvorila u pljusak. Hodaš oko sto metara misleći da je sve prošlo. Kuća je blizu. Na ćošku tvoje ulice staješ kod semafora. Četvorica čergara u olupanom kombiju podižu cunami iz bare. Duplo više mokar, prelaziš ulicu na žuto. Na pet metara od zgrade, startuje te pandur.
Najverovatnije i mnogo pre pandura usledila je misao: "Jebem ti život, obesiću se o jebenu pertlu."
