
1. Понекад.
2. Иначе.
3. Увек.
4. Ретко.
5. Никад.
Запањујуће широк дијапазон употребе једне тако обичне речи.
Када је чујемо употребљену на овај начин, једноставно верујемо да онај ко је изговара има појма о чему прича, јер сама по себи, тако народски постављена, улива одређену врсту повлађености саговорнику, без воље за супротстављањем му.
1. Обично ноћу, кад је ветровито, склапам очи и јасно видим као да си ту.
2. Обично с јесени, кад је облачно, одбегла сенка ми се врати, коначно.
3. Обично бих спавао с тобом необично.
4. Имам обичну столицу.
5. Обично дочекам тринаесту плату, не знам шта је ове године.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.