Uspeo u nečemu što se vodi kao skoro pa nemoguće. Jer, Ameri imaju onaj njihov fudbal. Tako ga zovu iako se ne igra nogom. Pravila debelo uprošćena, do'vatiš ono jajasto čudo što zovu "lopta" (?!) pod mišku i tako treba da pretrčiš 10 jardi (približno toliko metara) iz 4 pokušaja. Ako možeš, jer suparnička ekipa skače na onoga sa tim jajcetom, bukvalno skaču. E, kad priđeš blizu protivničkom golu, moš' ili da šutiraš na taj gol što visi u vazduhu ili da probaš da je spustiš iza njihove linije. I oni to smatraju muškom igrom, dok onaj naš fudbal smatraju baletom sa pravilima komplikovanim k'o kriket. Dobro, sad, što u našem fudbalu ima daleko više povreda nego u američkom, to ne računaju. I kad navikli na takva pravila, 'aj sad ti njemu objasni zamišljenu liniju pod uglom 90 stepeni u odnosu na aut liniju, od poslednjeg igrača odbrane, utrčavanje, a ne daj Bože pasivni ofsajd!
- Da me jebeš po sred guzice ako mi jasno kako mi obračunavaju struju! Pet puta pokušavam da izračunam da me nisu zajebali i pet puta dobijam različitu cifru!
- Skokni do čika Mireta, on se u sve razume, a bio je i računovođa. On će to da ti pojasni.
- Brate, svaka mu čast ako se i on iskobelja ovde!
- Ma, pričaju kako je jednom i nekom Ameru objasnio šta je ofsajd, i tebi će ovo, videćeš.
