Za 90% prijatelja, gnjavaža jer moraju napisati neku isklišeiziranu čestitku, za 9% iskrena sreća, jer ipak deliš dobar deo genetskog materijala sa jednim od ta dva debila, drago ti je, do juče je posle prdeža gurao ruku u gaće i proveravao da se nije usrao, a vidi ga sada, sa tim vatrometom koji je organizovao, vidi ti nju kako se pravi da nije imala pojma, a totalno je imala pojma, lobirala je mesecima za ovakav ishod i izlobirala. A za 1 %...
Udarac u muda. Ili krvnički šut u pičku.
- Protraćila sam 36 savršeno dobrih jajašaca čekajući da potegneš priču o zajedničkom zivotu, makar garsonjericu neku da delimo za početak, nisi hteo. Okretao si glavu prema tv-u gde je random fudbal kada počnem o tome da pričam. Biće, ljubavi, polako... biće.
- Prvo što mi pada na pamet, kada te se setim, droljo, nije ni buran raskid, ni što si me nakon istog mesecima uveravala da možda nešto opet bude među nama, ni što sam mnogo kasnije saznao da si me varala s dotičnim pirotehničarom, ne. Nego jebena Nea Kalikratea. Tvoja sestra s mužem i dva deteta sa nama. I ja idem po najvećoj vrućinčini da naduvavam gumenog flamingosa od 3 metra. I trčim po sladolede. I učim maleckog da pliva dok njegov otac cirka koronu, sa sve naočarima i fedorom na glavi. I ti me gledaš dok sve to radim, vidim te bre, ponosna si nekako. A ja nastavljam da se glupiram i pustam malog da me davi.
