
На сопственој сахрани бити сам. Без свештеника.
Нећу да кажем "попа", погрдно је, иако би боље звучало у овоj ситуацији.
За оборену столицу многи кажу да је кукавички потез, махну руком и оборе главу.
Они су сигурно храбри.
Њима jе смрт табу тема, на њоj пише "цензурисано".
Изгледа ми овако; живот се своди на патњу.
Она је суштина. Сви пате и рђају.
Лепи тренутци су ретки.
Зашто се не сећамо јучерашњег смеха, него злодела учињеног прошле деценије?
А сећамо га се бистро, као да је с намером ту пред нашим очима, да подсети, да изоштри трње.
Починитељ је себи скратио муке. Други пак немају храбрости; канап је танак, воз је исувише брз, а зграда високо.
Плашим се висине.
После оборене столице њему следи опет патња, гушење, агонија... и најзад смрт. Актер ју је желео.
Он је некога повредио. Како тај неко да сада повреди њега? Не може, он је пепео.
Последњe дело самоубице. Дело по коjем га памте.
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.