
Замућене, недефинисане очи једног наркомана.
А: Де си Буцко, пичкин душманине, што те нема напољу? Ми се јуче убили к'о Немци, а тебе нема... Опет муваш нешто, а?
Б: Немој, брате, сад сам се стварно затрескао до ушију у неку малу... Знаш које је то богиња, па савршено јој је све.. А очи... Очи боје вена, боје Дунава.
А: Значи ћоманка, а? Па дообро, шта ћеш, барем не зна где се налази, па можеш да гузиш по цео дан, док она хипервентилира, хах.
Б: Исхипервентилирао бих ја тебе сад да те не знам сто година... Видећеш ти кад и ти нађеш неку, јазавче одвратни...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
лоло, знао сам да се Хоура вуцарао са наркоманкама онда, ал да им баш и песму посвети
стари је то ћоман :)
hahahaaha odlicna!