
Замућене, недефинисане очи једног наркомана.
А: Де си Буцко, пичкин душманине, што те нема напољу? Ми се јуче убили к'о Немци, а тебе нема... Опет муваш нешто, а?
Б: Немој, брате, сад сам се стварно затрескао до ушију у неку малу... Знаш које је то богиња, па савршено јој је све.. А очи... Очи боје вена, боје Дунава.
А: Значи ћоманка, а? Па дообро, шта ћеш, барем не зна где се налази, па можеш да гузиш по цео дан, док она хипервентилира, хах.
Б: Исхипервентилирао бих ја тебе сад да те не знам сто година... Видећеш ти кад и ти нађеш неку, јазавче одвратни...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
лоло, знао сам да се Хоура вуцарао са наркоманкама онда, ал да им баш и песму посвети
стари је то ћоман :)
hahahaaha odlicna!