Savršen izgovor za to što si se kući najeo svega i svačega, a sat vremena poslije toga u gostima opuhao sve slatkiše sa stola kao da tri dana nisi ništa jeo, i još su te jedva uvjerili da tacne nisu jestive.
Jedan od najčešćih razloga batinanja od strane odraslih u doba moje rane mladosti.
-Jao kako sam debela! ("kroz suze, jedući keks") One farmerke što sam kupila prošle sedmice mi odmah pukle! Više ne znam šta da radim! Ne pomaže ni turbo šlang!
-A šta misliš da prestaneš jesti toliko slatkiša?
-Ma ne mogu! Lako bih ja, nisam gladna, ali oči mi gladne pa eto! Ono što vidim moram da pojedem! Kakva ti je ono bombonjera tamo na stolu?..........................................................................................................................
U gostima:
Majka: Pa dobro sine, jeo si kući kad si krenuo, gdje ti stane sve to?
Sin: Pa nađe se prostora negdje, mora da stane. Tetka Mira pravi tako dobre kolače...
Majka: Pa valjda je dovoljno da pojedeš samo jedan, a ne šest, moraš znati granicu.
Sin: Ali mama, nisam ja gladan, ali su mi oči gladne, moram da jedem....kući:
Majka: Stoko jedna, šta si navalio tamo na one kolače? Hoćeš da kažu ljudi da nemamo para ni za hranu?
Sin: Ali mama oči mi gladne...
Majka: Ma kakve oči, zinulo ti dupe na njene kolače! A ja kad ih napravim mogu da se ubuđaju! Sad ćeš ti da vidiš kako se ponaša u gostima!
Sin: Nemoj mama, neću nikad više!
...
