Definitivno najgora moguća kazna koju roditelji mogu da upotrebe, po težini ravna doživotnoj robiji. Ukoliko je izrečena, znaš da te čeka ceo dan ribanja, čišćenja prašine, struganja skorelih ostataka hrane sa stola i sa tastature, slaganja odeće koja nije složena od pamtiveka i još mnogo neprijatnih iznenađenja.
Majka: Treba da pričuvaš brata, idem kod Milke, zvala me na kafu.
Ja: Ma nema šanse. Prošli put te nije bilo četiri sata, ovaj konj za to vreme polomio dve čaše, pogodio komšiju kamenom u glavu i progutao pet dinara.
Majka: Dobro, onda očisti sobu, ali da blista! Neću trun prašine da vidim kad se vratim. A nađem li neki duks pod krevetom, teško tebi...
Ja: Dobro, dobro, nemoj da preteruješ. Pričuvaću ga, ali samo na dva sata.
(ona zadovoljna odlazi, a ja ostajem kući, srećan što sam se izvukao)Tri sata kasnije ja i dalje čuvam brata...
