Roditelji veruju da deca mogu od "dobrog" da polude. Sad to "dobro" je dosta relativan pojam, u zavisnosti o vašeg materijalnog stanja.
Primer A:
Anastasija: Mama, hoću da ugradim silikone u usta.
Veljko: Mama, ja bih da istetoviram ime svoje devojke na sisu.
Svetlana: Mamu vam jebem, od dobra ste poludeli, treba vas poslati u Žitoradju da vidite kako narod živi, ne bi vam palo na pamet da to tražite!
Anastasija: Hej, ili ćeš mi dati pare ili zovem Vučićevića da mu ispričam šta radiš sa čika Zvezdanom.
Veljko: I sa čika Ivicom.
Svetlana: Na vam pare pička vam materina!
Primer B:
-Mama, tata, s obzirom da sam napunio 22 godine, mislim da bi bilo u redu da me puštate napolje sa drugarima ćešće od jednom nedeljno, i da mi dajete više od 1000 dinara nedeljno za trošak.
-Vidi kurca... Mamu ti jebem nezahvalnu. Ma ne, to je on od dobra poludio, ne zna on šta su muke, šta znači nemati. Nema nikud iz kuće do nove godine, Slavice, dinara više da mu nisi dala, čupaj mu kablove od interneta!
-Dobro tata, izvini.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.