Iliti biti odabrovan. Mnogi bi napravili grešku i pomislili da je ovo jednostavan lapsus, i najčešće bi bili u pravu, ali kada to nije slučaj, u pitanju je u potpunosti nova emocija.
Naime, odabrovanje je stanje uma nimalo slično veselju koje prati obradovanost nečim, a da opet, sa druge strane, ne predstavlja ni tugu, setu, niti ma kakav oblik negativnog raspoloženja. Lako bi se u stvari moglo reći da odabrovanje uopšte ne pripada spektru emocija koje inače doživljavamo kao odgovor na nešto. Odabrovanje je jednostavno nedostatak tog standardnog emotivnog odgovora, budistički zen, nirvana... ili pak enormna količina bola u kurcu koja se javlja nakon što čujemo informaciju koja nas ama baš ni u kom pogledu ne pogađa ili interesuje. Ponekad, u ekstremnim slučajevima, pri prolongiranoj izloženosti, data informacija budi u nama želju da pregrizemo najbliže stablo, po mogućnosti hrastovo, odnesemo ga do obližnjeg potoka/reke, i krenemo da pravimo svoju branu, jer nas eto, jednostavno, toliko boli kurac.
Lice 1: E, si čuo da ponovo dolazi Putin?
Lice 2: Ne čoveče, baš si me odabrovao...Lice 1: Uf, idem ja tako sa one dve...
Lice 2: (neraspoložen za nebuloze lica 1 čuje samo mumlanje) da da, nastavi...
Lice 1: ...i mi tamo, taj i taj lokal, ta i ta riba, ovo i ono, i tako ti avioni kamioni
...
pola sata kasnije lice 1 završava memoare poslednjeg afro-samuraj staklar-kibogra i oduševljeno posmatra lice 2 kao kuče koje je donelo prethodno bačenu lopticu, a da je pritom loptica, putem slučajnih vreme-prostor krahova u toku leta brzine mah 5, stigla do doline Tigra i Eufrata u III vek pre nove ere, gde je protumačena kao božanski dar za koji se kuče kasnije borilo sa Gilgamešom i hordom njegovih sledbenika u Vavilonskoj kuli, koja se rušila zbog istovremene erupcije svih 5 vulkana koji su se nalazili u neposrednoj okolini... I kiša je padala...
...
Lice 2: Matori, to je stvarno izuzetan događaj, evo ako ne veruješ, al sav sam ti baš jebeno odabrovan sada... Pazi, znači idem ja sada do košutnjaka video sam nedavno baš jedan dobar komad bukovine, pa kad to pregrizem i odvučem do ušća zovem te...(odlazi u nepoznatom pravcu odmahujući glavom)
