Odgovor na pitanje odakle je neki jednostavan, dobar čovek, čija je priča logična, zdravorazumska, ali zasnovana na literaturi za upis na neki društveni fakultet. On je savest svoga međutesnaca. Čovek koji zna. Njega bolje razumeju nego tebe koji studiraš, ili onoga koji je diplomirao, ili onoga koji mu je knjigu napisao. Svojim doslovnim ponavljanjem rečenica iz knjige, uvek izrečenim na pravom mestu i u pravo vreme, on međutešnjanima slika duhovnu stvarnost i održava uspravnom moralnu vertikalu.
Ako se nađeš između dva tesnaca, kroz koje je prošla pruga, međutešnjani će te uputiti da progovoriš sa njim kao sa umnim čovekom, a da njih ne daviš. Ako ima šta da valja u tebi, on će im preneti. Ali on neće pričati sa tobom. Za njega priča nije filosofija. On će te udaviti vernim prepričavanjem literature za upis fakulteta.
-Taj Došen, koji ti je taj?
-On ti je odakle prolazi voz.
-?!?!?
- znaš ono kad ideš vozom, pa vidiš neke kuće usred planina, nemaš pojma kako bi dotle kolima, ali vidiš da se živi lepo.
- shvatam.
Занимљиво да у предговору ,,Паркинсоновог закона" аутор каже како »врло младим особама, универзитетским професорима и писцима уџбеника (за друштвене факултете и нуклеарну физику) свет изгледа мање-више разумно саздан«, онда у самој књизи доказује супротно, тј. какав је свет заиста, чиме је свет је добио један добар бестселер - али ништа се није променило. Бар не набоље и на паметније.