Kad' se svako jutro budiš u zemlji Srbiji. Ustaješ, i tog trena počinješ da veruješ da je danas tvoj dan. Napraviš korak i padneš. Izađeš iz kuće, oklizneš se i padneš. Dobiješ otkaz na poslu zbog ekonomske krize. Odeš uveče u grad da sve zaboraviš, napiješ se i opet padneš.
Probudiš se sutra čio i veseo kao da ništa nije bilo.
E neka padam, makar padam po svojoj zemlji i po svom gradu. Ostajem u Srbiji jer mi makar odanost polazi za rukom.
