Savet koji dobiješ kada se zaneseš i postaneš malo naporan.
(Posle nekoliko sati učenja zahtevne materije, akterka sipa mleko u čašu i kroz glavu kreću da joj defiluju čudnovate misli. Okreće se prema cimerki.)
-Znaš, pitam se ponekad, kad pijem mleko, gde li su te krave od kojih je dobijeno.... Šta to učiš?
-Histologiju.
-Spermatogeneza, a?
-Aha.
-Vidiš, nešto sam razmišljala, kod nas na fakuletu su većina momci, baš me zanima koji je prosečan broj spermatozoida po metru kubnom kad odemo utorkom uveče na vežbe, bude pun amfiteatar, ne može da se diše koliko je ljudi, a skoro sve momci. Šta misliš?
-Pa ne znam, ne mogu da razmišljam o tako komplikovanim stvarima odmah posle ručka...
-Hmm... E, jesi se zapitala nekad da li ponekad posle ručka u menzi dobiješ isti žeton koji predaš? I, kuda je sve prošao jedan žeton? Zamisli, dobiješ jedan iz 1989. Ko zna kome je on sve kroz ruke prošao i gde je sve bio, možda je neko preko leta išao u Japan i poneo žeton u novčaniku, i onda ti držiš žeton koji je proputovao svetom u rukama. Možda je tvoj žeton držao dečko čije ćeš dete roditi i koga ćeš voleti do smrti, a još ga nisi upoznala! Ko zna... Vidiš, zaključila sam da smo mi već dvadeset puta preživele datum svoje smrti! Mislim, mesec i dan, osim ako ćeš da umerš 29. febuara, onda samo pet puta...
-Kakvu sam, bre, smrt preživela? Ma, lezi, dosta si učila, odmori se malo, zaslužila si!
-A i to što kažeš.
