Za vreme finansijskog kanala, kakav sad vlada u Srbiji, rasipanje i luksuz ni u jednom trenutku nisu poželjni. Tačnije, u Srbiji nisu bili poželjni još od doba dinosaurusa, a po verovatnoći koja se može nazvati i aksioma, neće biti poželjni ni za pola milijarde godina. Država je dotakla sam talog od kojeg gore možda i može, ali zato bolje sigurno ne, jer čelnici iste ove smejurije od države imaju sekiru u leđima od koje ne mogu da normalno koračaju, nego se kao rakovi vraćaju unazad, a uz njih čitava populacija države koju bi bolje vodili Eskimi.
Iz tog razloga štedi, ako možeš. Ne rasipaj se, svaki dinar je bitan. Ali bukvalno dinar, jer i on kad se uzalud potroši ili izgubi više puta, prostom matematikom preraste u 50. A tih pedeset u sto, tih sto u hiljadu i tako do niza kojem kraja nema.
-Tata, zašto uvek kupiš ovaj hleb? Kupi nekada beli, mnogo je lepši, a nije ni 10 dinara skuplji.
-E, moj sine, deset po deset... Budi zahvalan što i taj imamo.
