Fekalije. Minuli rad. Proizvod procesa okašavanja. Zaostavština subjekta koji se upravo olakšao.
Miodrag: "Anja pa nećeš ga valjda pustiti da se tu olakša?! Pa nije u redu da ostavimo njegovo olakšanje tu na sred trotoara?!"
Anja: "Dobro, ajde vodim ga u neku travu. Fifi, idemo u parkić."
Osećanje koje te ispuni kada, nakon teškog pijanstva sa rupama u sećanju, dohvatiš mobilni pored kreveta, uđeš u dialed numbers i vidiš da nisi nikoga zvao između ponoći i 7 ujutro.
Jer koga si, u takvom stanju, mogao da zoveš? Devojku da joj kažeš da te smorila i da već dugo potajno maštaš o njenoj sestri, bivšu devojku da joj kažeš da je još uvek voliš, kevu i ćaleta da im kažeš da ih mrziš (ili voliš, svejedno, neprijatno je i jedno i drugo), nekog komšiju psihopatu-bodibildera-kikboksera koji ti ide na živce da mu se najebeš milosne majke...nikog nisam zvao...u, dobro je...
Kada shvatiš da nisi jedini koji radi neke stvari.
- Pevati pod tušem ;
- Paliti i gašenje svetla palcem na nozi ;
- Voziti se na kolicima u supermarketu ;
- Retardirano se smejati nečemu sto je glupo ;
- Tražiti nešto što ti je u ruci ;
- Udarati mali prst na nozi o svaki deo nameštaja u kući ;
- Imati 100 propuštena poziva od majke ;
- Pevati pesmu po ceo dan u inat onima koji su ti rekli da ne znaš da pevaš ;
- Farbati svoju kosu markerom ili flomasterom ;
- Gadjati se gumicom u školi ;
- Trčati do kreveta misleći da te jure duhovi ;
- Dok pada kiša, posmatrati kapljice kiše kako se slivaju niz prozor, tačnije posmatrati trku kapljica i bodriti jednu od njih ;
- Gledati u desktop kada se roditelji slušajno pojave i tvojoj sobi ;
- Nakon dugog kuckanja na kompijuteru otići u krevet i dugo kuckati na telefonu ;
- Pomešati Z i Y
I još mnogo toga ...
osecaj koji se oseti kad posle celog dana nerviranja i nabijanja nervoze u sebe odete na mrzim.com i tamo potpunim neznancima ispricate svoje probleme i znate da vam niko nece dati resenje,niti ga trazite,ali veliko je olaksanje kad ste izbacili to iz sebe...ili kada,udarite punom snagom u jastuk zamisljajuci izvor nerviranja umesto jastuka,proderete se iz sveg glasa,opsujete sve do sada poznate psovke i smislite nove da bi nastavili praznjenje...
Kada u srednjoj, profesor iz nekog vrlo zajebanog predmeta koji mrziš iz dna duše, krene da ispituje redom po dnevniku. Uglavnom sve kečevi, ne prolazi mu ni jedno izvinjenje niti izgovor za neznanje, misliš nema šanse da se provučeš, i taman kad dodje do tebe - zvonilo!
Ja sam u dnevniku bio pod B tako da ovakvu sreću nisam imao, ali dobro se sećam veselih izraza lica mojih drugara kada bi im se ovo dogodilo.
Najljepši osjećaj na svijetu; rješiti se dugogodišnjeg problema koji ti je do te mjere sjebavao život, ali ti je opet nekako postao dio tvoje rutine, do tačke da bez njega nisi ni mogao zamisliti normalan život (zadnja faza Štoklomskog sindroma), no konačno, rješio si ga se, i tek sada počinješ da shvaćaš kako je život lijepa i slobodna pojava.
Negdje u Austriji. Dva radnika (naši ljudi) pričaju na pauzi.
A: Koliko si ti bolan proveo ovdje, 5-6 godina sigurno?
B: Deset
A: Pa jesi prošao testove?
B: Jesam
A: Platio takse, to sve?
B: Naravno
A: Čišta evidencija?
B: Ko biljur
A: Bravo vala, hoćeš ganjati papire?
B: Gotovo to već (vadi pismo smotano u jakni)
A: Čitaj, čitaj; rješenje o odricanju državljanstva BiH. a sada imam njihov rodni list. Poslije godina beznađa, znaš li ti koje je ovo olakšanje kad znam da se tamo više nikada ne moram vračati?!
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.