Odbraniti se metodom "napad je najbolja odbrana", kada na neugodnu vest koju treba da saopštimo i zbog koje bismo trpeli izvesne posledice, iskoči nova vest, neugodna po nas, ali dobrodošla kao kec na jedanaest... Ona predstavlja naš sistem S-300 od verbalnog napada, koji bi usledio zbog naše greške.
U pitanju je jedinstven paradoks; obradujemo se, po nas, lošoj vesti...
ON: "Srećo, bojim se da neću moći da idem sa tobom i tvojom sestrom danas na piknik... Stomak me nešto boli, razbija me..."
ONA: "Znači, NE MOGU DA VERUJEM!!! I to mi kažeš sad, kada treba da krenemo??? Kakav si ti kreten ne mogu da verujem!!!
ON: "Pa šta sad da radim? Ceo dan imam neki bol u..."
ONA: "E, daj molim te... Čim izađem otići ćeš u kladionicu sa ovim tvojima. Jebote, ponašaš se kao da te ne poznajem..."
ON: "Neću ljubavi, života mi... Pa zar mi toliko ne veruješ??"
ONA: "Uostalom, nije ni bitno... Imam i ja tebi nešto da kažem. Jutros sam razbila "Golfa". Znaš onu nizbrdicu kod pijace... tu sam se parkirala, a zaboravila sam da dignem ručnu. Zadnji deo je ulubljen, otišla su svetla, branik i migavci, nije toliko strašno. Mnogo si mi olakšao ovim što si me ispalio za piknik... Odoh, aj ćao!!!" :cmok u obraz:
ON: :razrogačene.oči: :iskrivljena.vilica: :crvene.uši:
