Jedino selo koje nema kafanu, birtiju i zadrugu.
Део града на периферији који настањује сијасет различитих нација и вероисповести придошлих из унутрашњости и који живе у добросуседским односима.
Људи из забачених села јужне Србије, са пештерске висоравни, подкопаоничке котлине и Рашке области, Горанци, Роми, избеглице из Босне, избеглице из Хрватске, Кинези, Црногорци, Шиптари, Египћани, Буњевци, Мађари, Румуни, Власи, Белоруси, Словаци, Русини, Лужички Срби, Молдавке, Украјинке, Рускиње, Православци, Адвентисти, Јеховини сведоци, Исламисти, Вехабије, верници Слободне Православне Цркве, Католици, Протестанти, атеисти, кладионичари, ситни лопови, шверцери, продавци на бувљаку, накупци стоке, џепароши итд.
И сви се боре - за медаљу!
Selo kojeg se opština seti svake četvrte godine da popuni po koju rupu na makadamu i promeni par uličnih, davno pregorelih sijalica. Kad dođe vreme za izbore naravno.
Karton city. Sura čerga ispod mosta, grad greha u režiji Kusturičinih mokrih gora.
Jer opšta je nepoznanica da se olimpijci mreste k’o sumanuti naposletku večernjeg programa igara, verno podražavajući tradicije romske nam manjine.
Ironije radi, i na vrhu i pri dnu ove civilizacijske vertikale status je ipak sila svemira, i brani ga tozla na prsima.
- Ma jebo majstora, uzećeš novi, vozi to pravac olimpijsko selo Sremčica, mali Džafar bi dušu dao za bronzu.
Једино српско село у коме се налази омладина.
Назив за део града или место чији највећи део становништва чине припадници дизел популације, сељаци у спортским тренеркама.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.