Oneliner

Meni ce uvek ostati u secanju drug iz detinjstva i njegov famozni ONELINER.
Kao retkO koja betonska deca imali smo pored nasih blokova jednu sumu u kojoj smo se igrali svega i svacega i tog prelepog prolecnog dana nas par ortaka se uputilo u sumu. Dva rodjena brata stariji Rajko, mladji Nebojsa, neka jos ekipa i ja. I Rajko kao stariji i poznati po velikim mudima bio je pojam, ali je to smetalo mladjem bratu, jer je uvek bio u senci. Da bi se dokazao hteo je da se popne na, deci, misticno drvo na koje je samo njegov doticni stariji burazer mogao da se popne. Drvo je bilo dole bez grana, a tek negde pri samom vrhu granato, i prilicno visoko (barem iz te tadasnje decije perspektive). Svi smo ga odgovarali, a njegov stariji brat je samo cutao i slusao. Krenula je mala agonije i Nebojsa je uspeo nekako da se dogura do grana, ali kako se uhvatio za prvu granu i osetio pobedu, sreca mu se okrenula. Grana puce i nas junak pade na ledja kao balvan i ostade bez daha. Dotrcali smo svi, ali prisao mu je prvi stariji brat i nije ni stigao da mu ocita ocenas, da se ne kurci vise, ovaj je rekao, onako sa izbijenim vazduhom i pod blagim sokom:

"Rajko...reci...mami...da sam je......voleo..." (pritom moramo uzeti u obzir da su mu tada, kao svima nama, omiljeni glumci bili Van Damm, Schwarznegger i Stallone, odakle mu i inspiracija da izusti takvo nesto filmsko)

Nakon cega je usledila takva roditeljska samarcina da samo se svi redom i uplasili i upisali od semha :D

ps: ne znam da li je bas adekvatna pricica, ali je ovo tako jedan lep perid mog zivota, da sam morao da ga ovekovecim!!!