Izraz koji mala deca koriste da opišu mast na parčetu pečenja.
Deca, kao deca, koriste ovaj izraz sa negativnom akonotacijom uz dodatak "ne volim to", "fuj", "neću to" jer se vode samo vizuelnim iskustvom. Ali, prvi put kada probaju to belo, nikada više ne mogu da mu odole i jedu ga sa uživanjem.
Za Božićnom trpezom:
Klinac: Mama, daj i meni jedno parče mesa, ali neću da ima ono belo.
Majka: Hoćeš ovo? Vidi kako je lepo.
Klinac: Neću to! Gledaj koliko ima belog. Fuj!
Ćale: Ali, sine, to ti je najlepše. To jedu samo najbolji. To jede Novak Đoković, i ti ako hoćeš da porasteš, budeš veliki i jak, moraš to da jedeš.
Majka: Ajde, poslušaj tatu. Probaj malo.
(Sočno mljackanje malog klinca)
Ćale: A? Jel' da da je lepo.
(Mali punih usta, ne može da dodje do daha, potvrđuje ćalovu konstantaciju klimajući glavom).
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Плус за ђембело месо. Није нешто дефка, ал' гладан не бира. хехе
uvek mi se povraćalo na to al' sad tamanim ko nezdrav
+++