Opet o babi i nutkanju hranom

Opštepoznata činjenica i već izlizana tema je da te baba koliko god već da si pojeo, bez obzira što si debeli gmaz, imaš dijabetes ili povišen pritisak, vazda tjera i nutka da jedeš još i još... Ako je sofra veća, nonstop ti primiče tanjire, zdjele i ovale kao da si slijep, mutav, retardiran i invalidan - simultano. Naravno, nije dovoljno jedno glavno jelo, mora uvijek više komada, u slučaju da neko od djece nešto ne voli da jé. I kako god okreneš, na kraju kad već jedva dišući, jednom zaista odlučno kažeš: "Ne baba, stvarno dosta!", ona će biti tužna i nezadovoljna u fazonu: "Pa ništa nisi jeo, kome sam ja ovo sve pravila...".

I sam sа̂m hiljadu puta popizdio na to, ali tek sad, kad jedne babe više nema, a druga nije u stanju da spremi šesnaest jela za obrok kao ranije (sad jebiga malo udaram na tanku emociju, al stvarno je tako šta ćeš), prvi put sam razmislio duže od četiri sekunde, zašto je to zaista tako zbabama. Nije neka mudrolija... Jednostavno ume - zna. Provela je čitav život u kujini spremajući hranu ocu, mužu, djeci, rodbini, komšijama, pa si se pojavio i ti- unuče. Sreća. I voli te baba, iskreno. Oće da ti dá nešto, da ti učini, da te usreći nekako, a da lično ona, samo ona, bude zaslužna za to. Može i hoće da ti oplete džemper ili priglavke, al' malo je to, mora češće, a glupo je da ti stalno plete i daje ta čuda.

Baba najčešće nema keša, penzija tanka, al' ona opet često odvoji i udijeli ti kol'ko god može. Baba uglavnom nema ni vutre da ti prebaci, nema ni peč za PES 12, nema D žicu za gitaru, nema zupčasti remen za Stila, nema - jebiga. Al' ima šporet i kujinu, a tu je mag. A oće nešto od sebe, baš svoje... Pa kad je majkumu sve to tako, uzmi onda još i taj treći (!?) pileći karabatak da ne baca keru, samo ona zna šta je morala da izvede za taj bonus. Uzmi jebiga još i to malo krompira što je ostalo i poliži tepsiju, ništa ti neće biti, nema veze što si već pojeo kolač. Uzmi sinko, uzmi makar i bezkrua.