Glagol koji opisuje čoveka čije je raspoloženje kako vetar duva. Čas tužan, čas srećan, čas izmrgođen, ne može se videti šta mu je! I ti što uspeju da vide šta mu je, počinju da boluju od oscilatorne bolesti. Čas im je glava u amplitudi, čas u ravnoteži, čas u elongaciji... Posledice ovoga su neočekivana amnezija i godine protraćene kod psihijatra.
Jedan osmak koji je neposredno pred razgovor sa psihijatrom od 70 godina učio oscilacije iz fizike i psihijatar razgovaraju:
-Milorade, kako je bilo u školi?
-Deda, ne diraj me, fale mi daske u glavi!
-Što dete?
-Šta što? Šta što? Krene da se trese. Kao da je smak sveta na pomolu.
-Šta ti je, dete?
-Ma ništa, gospodine, sve je kul, ovce sam sve nabrojao! 48273 od 48273!
-Ja tebe ništa ne razumem.
-Ne mogu da ti pričam, nisam raspoložen, boli me glava...
Учити физику наглас у сред дневне собе
Мама:"Ало коњино мрш у ледару(ледара) па ОСЦИЛУЈ,гледамо "Аси""
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.