Subota, grad je pun ljudi. Čekaš svoje društvo, ljudi stižu, ćaskate tako i odjednom vam prilaze tip ili riba, fino obučeni, doterani, ljubazno vam saopštavaju da su ostali bez goriva i da hitno moraju da stignu na odredište. Zamole vas za 20-30 dinara, pokupe novac i neverovantnom brzinom odlutaju do sledeće žrtve. I tako sve dok ne promene priču i lokaciju...
Izvinite ljudi, vozio sam iz Niša i nažalost ostao bez goriva. Ne poznajem grad baš najbolje. Imate li molim vas nešto novca, užasno žurim, žena mi je javila da upravo treba da se porodi... i slične priče.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Meni obično pričaju da su iz Novog Sada. Jebem li ga zašto. Možda mi se u očima vidi da sažaljevam Vojvođane.
Kako čoveka odbiti da dođe do svog goriva, ma šta god to značilo...
Мом другару је једном неки лик на Теразијама тражио 20 динара, фалило му за карту ДО БЕОГРАДА. Забунио се момак.
Samo vrte priče, osećam da ih ima još stotinu!